Lidija Rakočević, Beograd, R Srbija
Živi i stvara u Beogradu. Zastupljena u više zbornika
Za svoj rad dobila je nekoliko diploma i nagrada
ZOV ZENICE
Listaj u korenu,
i kad,se čuje šapat
odrezanih krila
i kad oblak doziva
stoletne kiše...
Videćeš noći tamna,
da svetlosti se
rođeni boje!
Nije tuga san
u molitvi praskozarja,
prolaznosti se Devica,
snoviđenja boji...
Dodiruju se
raspojasane ruke dve,
burma svetlosti
ćilibarom izvezla tragove...
U zrnu sunca,
zižaju rane,
otetih svetova!
Ćuti zemlja crvena,
u zenici golorukih velmoža...
Na satu vekovnih praštanja
začula se arija stradanja!
OMAŽ PLAVOJ GROBNICI
Nabreklo seme
Plavu grobnicu vidim,
iskoračila svetlost iz nje
skrivajući rane u dolini plača.
Na kuli vetrova sedim
sa grumenom zemlje.
Brojim parne i neparne
misli, pojedenih zglobova
i iznikle kosti iz crvene prašine.
Molim za milost,
da mi oči ne vide strah.
Luča i krst u povorci
spaljenih suncokreta.
Tražim korene, zastava
na pola koplja, čin poraza!
Misli tuđin, iz grudi cvili oprost grešnome.
Nabreklo seme iz
"Plave grobnice",
oče, mati, brate, prijatelju,
čujete li, prošlost nas
tišinom doziva.
A ja i dalje vidim
očima nevida
NEVESTICA NEVA
Crvena je zemlja
na gubilištu
u utrobi jalovoj
i kad kos pod vetrom
sluti praznu kolevku...
U tišini i tmini ognjila,
gnojno seme truni u korenu,
očima lelek prećutkuje
gori gnezdo u grehu plača...
Kuća je moja dom za vešala,
i kad se smejem i kad plačem!
Nevestica Neva, zasvirala
i za pojas zadenula, i kolo
smrti zaigrala.
Ne tuguj mati upokojena,
cvetat će polja
u vaskrslom žitu,
mojim imenom zvati se neće...
Velika je gozba,
kad zli, rađaju dobro!