Marija Jakšić, rođena je 1951. u Beogradu gde živi i stvara. Književnica, pesnikinja, prva Srpkinja, pravoslavka koja je 2017 inaugurisana u redovnog člana jedne od najstarijih evropskih akademija nauka i umetnosti “ Accademia Poniticia Tiberina” – Rim (osnovana 1813) , kada je primila titulu akademika (redovni član) za svoj doprinos na polju svetsek književnosti, a čiji su lčlanovi bili Marija Kiri, Šatobrijan, List, Markoni itd.
SUMNJA
Vrata zaključana.
Prozori zatvoreni.
A mi?
A mi nemoćni,
Na postelji od sanja opruženi,
Juče zagrljeni, sad na istom uzglavlju izmučeni.
Juče bliski, danas udaljeni,
Na jastuku sladostrasnih jecaja hladnim sečivom razdvojeni.
A ona?
A ona nevidljiva,
Nepozvana,
Kroz vrata zaključana međ’ nas se uselila,
Kao crna ptica svoje ptiće u duše nam ugnezdila.
Nepozvana,
Moćna,
Jednom došla i zauvek u nama ostala.
Sumnja,
Noćna,
Bezrazložna!
ŽENA I NJENA ŽEĐ
Oooo, žeđi moja večna,
Iskonska,
Željo neugasiva,
Da budem njegova,
Jedina.
Više ne prizivam oblake,
Ni vetar.
Znam, on mi kišu neće doneti,
Može me samo pomilovati međ bedrima
I umornoj strasti mog ožednelog tela,
Još veću pustoš naneti.
Dok na obroncima mekog jastuka,
Bezglasna kao najveća tajna,
Šapatom,
Boga dozivam,
Željna nečijeg dodira.