02.05.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Marina Baošić Čvorović

 

Marina Baošić Čvorović je rođena 1964. godine u

Pljevljima, gde je završila osnovnu i srednju školu. Od1983. godine u Beogradu nastavlja studiranje i život, kao

i na neki način umetničko-kreativni rad. Samohrana je majka i ima tri odrasla sina. Veliki je zaljubljenik u lepe pisane reči i umetnost. Poezija je prozor njenog srca, životna staza koja je vodi do sreće.

Počela je pisati krajem 2013. godine. Od tada su njene pesme objavljivane u mnogobrojnim i svakako značajnim

prikazima, zbornicima i leksikonima.

Štampala je sledeće knjige:

Zvezdani san

Na krilima ljubavi

Plač violine

Dašak sreće

Snovi žene

Marinina poezija je do sada svakako ostvarila veoma značajne domete i kod književnih kritičara, tumača ikod publike.

U pripremi je naredna knjiga poezije!

 

 

MOJ GOSPODE, SILAN LI SI

 

Hvala ti što svakog dana

sunce moju dušu greje

što mi daješ dar da volim

i da mi se srce smeje

 

Hvala što me opominješ

kad osetiš da sam preka

što mi svaku manu sviješ

u ta njedra sveta, meka

 

Tad u stidu svome gorim

molim ti se, oprost tražim

za pokornu reč se borim

i ljubavlju veru snažim

 

Trudim se da tvoje reči

Čujem kad me gresi draže

Molitva iz srca spreči

Pokajanja misli blaže

 

 

Moj Gospode, silan li si

hvala ti što imam kome

svaku muku da pokažem

i ostanem svoj na svome

 

 

BUDITE DECI

 

Grlite vašu decu, hranite im snove

Volite tiho, da ih čuva tišina

Kad greše dajte im uvek šanse nove

Nek im je ljubav snaga i postojbina

LJubite ih kad plaču i kad se smeju

Čuvajte ih u okeanu nežnosti

I pustite da ih vaša srca greju

Na roditeljskoj poljani radosti

Pustite vašu decu da slobodno lete

Ali kad padaju, čvrsto ih držite

Učite da rastu a ostanu dete

Ponekad grdite, nikad ne sudite

Budite deci sva podrška i snaga

Pokažite im kako se stvarno voli

Poklonite deci porodična blaga

Da vole život i onda kad zaboli

 

 

ZNAM

 

Pamtićeš me po vatri kamina

Šapatu snova, šumu naše reke

Pamtićeš me po ukusu vina

Zaželećeš medne usne, meke

 

Znam, njenu ćeš zadržati ruku

Al´ u njenim videt` oči moje

Snovi će ti donositi  muku

Svitanja će  uzdahe da broje

 

Po pesmi ćeš  da me pamtiš

Što je srce  iznedrilo hudo

I večno ćeš da plačeš i patiš

Jer si ljubav prokockao ludo

 

Znam, njeno ćeš srce zarobiti

Da bi lakše mene preboleo

Dok je ljubiš vešto suze kriti

Jer mene si k`o oči voleo