Marina Baošić Čvorović je rođena 1964. godine u
Pljevljima, gde je završila osnovnu i srednju školu. Od1983. godine u Beogradu nastavlja studiranje i život, kao
i na neki način umetničko-kreativni rad. Samohrana je majka i ima tri odrasla sina. Veliki je zaljubljenik u lepe pisane reči i umetnost. Poezija je prozor njenog srca, životna staza koja je vodi do sreće.
Počela je pisati krajem 2013. godine. Od tada su njene pesme objavljivane u mnogobrojnim i svakako značajnim
prikazima, zbornicima i leksikonima.
Štampala je sledeće knjige:
Zvezdani san
Na krilima ljubavi
Plač violine
Dašak sreće
Snovi žene
Marinina poezija je do sada svakako ostvarila veoma značajne domete i kod književnih kritičara, tumača ikod publike.
U pripremi je naredna knjiga poezije!
MOJ GOSPODE, SILAN LI SI
Hvala ti što svakog dana
sunce moju dušu greje
što mi daješ dar da volim
i da mi se srce smeje
Hvala što me opominješ
kad osetiš da sam preka
što mi svaku manu sviješ
u ta njedra sveta, meka
Tad u stidu svome gorim
molim ti se, oprost tražim
za pokornu reč se borim
i ljubavlju veru snažim
Trudim se da tvoje reči
Čujem kad me gresi draže
Molitva iz srca spreči
Pokajanja misli blaže
Moj Gospode, silan li si
hvala ti što imam kome
svaku muku da pokažem
i ostanem svoj na svome
BUDITE DECI
Grlite vašu decu, hranite im snove
Volite tiho, da ih čuva tišina
Kad greše dajte im uvek šanse nove
Nek im je ljubav snaga i postojbina
LJubite ih kad plaču i kad se smeju
Čuvajte ih u okeanu nežnosti
I pustite da ih vaša srca greju
Na roditeljskoj poljani radosti
Pustite vašu decu da slobodno lete
Ali kad padaju, čvrsto ih držite
Učite da rastu a ostanu dete
Ponekad grdite, nikad ne sudite
Budite deci sva podrška i snaga
Pokažite im kako se stvarno voli
Poklonite deci porodična blaga
Da vole život i onda kad zaboli
ZNAM
Pamtićeš me po vatri kamina
Šapatu snova, šumu naše reke
Pamtićeš me po ukusu vina
Zaželećeš medne usne, meke
Znam, njenu ćeš zadržati ruku
Al´ u njenim videt` oči moje
Snovi će ti donositi muku
Svitanja će uzdahe da broje
Po pesmi ćeš da me pamtiš
Što je srce iznedrilo hudo
I večno ćeš da plačeš i patiš
Jer si ljubav prokockao ludo
Znam, njeno ćeš srce zarobiti
Da bi lakše mene preboleo
Dok je ljubiš vešto suze kriti
Jer mene si k`o oči voleo