Ostani kod kuće, ostani doma! -Marina Dodevska

Marina Dodevska rođena je 1998 godine u Kriva Palanka, Makedonija.
Student je na tehničkom fakultetu FINKI u Skoplje.
Još kao mala pokazivala je talenat za pisanje i glumu.
Piše prozu, haiku, poeziju za decu i ljubavnu poeziju.
Učesnica je mnogobrojnih manifestacija i dobitnica mnogih nagrada u Makedoniju, BIH,  Španiju i Indiju.

TVOJE IME

Popela sam se na najvišu planinu
i izgovorila sam tvoje ime naglas.

Vozila sam se autobusom i na maglovitom prozoru,
napisala sam tvoje ime.

Bila je noć, pogledala sam u zvezde,
ti si bio zvezda koja je blistala najjače.

Slavila se Godina Nova,
na božićnu jelku sam okačila tvoje ime.

Otišao si daleko od mene,
tvoje ime je bila moja molitva.

AKO ME JOŠ UVEK VOLIŠ

Ako me još uvek voliš,
čuvaj me bliže sebe,
uzmi obe moje ruke
i čvršče ih stegni
kao nikad pre
i više ne puštaj me da idem.
Ako me još uvek voliš,
ostani samnom zauvek,
želim tebi biti jedinstvena,
svaki dan i svake noći
samo tvoje lepo lice da ljubim.
Ako me još uvek voliš,
prihvati me,
sa svim mojim prednostima,
sa svim mojim nedostacima,
otvori svoje kameno srce,
da uđem unutra i tamo korenje da pustim.
Ako me još uvek voliš,
čvrsto ćeš koračati samnom,
u dobru i u zlu
uz stazu koja se život zove.

POD ISTIM NEBOM

U ovoj hladnoj noći
dok mislim na nas,
kao izgubljena u pustinji,
kao izgorelo parče hartije,
suze mi teku kao
većernja kiša.
Udišem, izdišem,
ali kao da ne dišem,
pokušavam da skupim silu
da se suprotstavim sudbini.
Nas dvoje pod istim nebom,
svako na svojoj strani,
mrzimo se i volimo se,
čeznemo jedan za drugim,
al ništa ne govorimo,
vezane su nam noge,
slomljeno nam je srce.
Ah ta divlja ljubav,
ah ti ljubavi što me tiho ubijaš,
do juče u našim venama tekla je krv,
a danas sudbina nas rastavila da se nikada
ponovo ne sastavimo.