Ostani kod kuće, ostani doma! - Marjan Vig

Marjan Vig, rođen 1 Januara 1985. Godine u Subotici, Poeziju piše od srednjoškolskih dana, uglavnom iz hobija, dok od 2012 godine započinje aktivnije da se bavi njome. Objavio je zbirku Satirično-komično-socijalno-tragično-ljubavne poezije „Ništa (S)lično“. Zamenik je predsednika SKOR-a Subotica, aktivann član „KNJIŽEVNOG KLUBA SKC SVETI SAVA“, „UDRUŽENJA BALKANSKIH UMETNIKA“ I ZAVIČAJNOG KLUBA „SLOGA“, pri kojem ima funkciju tehničkih urednika i član je stručnog žirija književnih konkursa: „PANONSKI GALEB“ i „GRUMEN ZEMLJE“..

U pripremi mu je druga zbirka pod nazivom „ZA(Š)TO TE (NE) VOLIM“

KAO DA JE NEKAD BILO

Bila jednom jedna zemlja

zemlja koje  više nema

ostala je na našu žalost

tek poneka poema

Bili jednom neki divni ljudi

živeli složno kao braća

posle su, nekako, postali ludi

za svako zlo, loše se vraća

Bilo jednom bratstvo i sloga

živeli skladno bez obzira na veru

dok nisu svi pogazili Boga

i počeli jedni druge da deru

Bila jednom jedna zemlja

jaka da jače nije bilo

sve dok joj bratstvo i sloga

nisu u letu slomili krilo

Bila jednom jedna zemlja

koju je svet počeo da savija,

bila jednom i više je nema

naša zemlja Jugoslavija...

TUŽNA ISTINA

Ljudi moji sa glave mi kosa beži

a od slanine postajem sve teži

narasto` mi stomak, ugojih se u licu

u busu mi ustaju jer ličim na trudnicu

Majice mi tesne, o pantalonama da ćutim

za gibanicu preliv od jaja sad mutim

pukla wc šolja, propao mi krevet

sinoć sam sarmi pojeo čak devet

Na bicikli staroj iskrivio sam sic

na pantalama ne mogu zakopčati šlic

obeć`o  sam sebi da ću smanjiti jelo

jer puklo mi na dupetu novo odelo

Devojka se boji da ću da je zgnječim

pokušavam čvarcima gojenje da sprečim

u svojim gaćama se osećam ko stranac

ako za večeru ne jedem zapečeni prebranac

Na ulicu kad idem ja uvučem stomak

rekla mi baba da sam zgodan momak

delujem poput nekog debelog mede

ma idem na dijetu.. al od one tamo srede

PUSTI ME DA SANJAM

Od rane zore majka na me´ viče:

"ustaj bleso, moj jedini sine!

Zašto me nisi poslušao juče

i obrisao prašinu sa vitrine?

Šta traže  ove čarape na stolu,

zašto su gaće  dole na zemlji?

Što si popio celu Koka Kolu,

od nje ćeš  samo postati deblji."

Aman bre majko, ne viči na mene.

Ne znam ni gde sam,sav se gubim.

Zar ne vidiš da duša moja vene,

sanjao sam Draganu kako  ljubim

Oprosti mi majko, ali ja je volim.

Zbog nje  se na ulici sav postidim.

Ne budi me majko, lepo te molim,

samo u snovima s njom se  vidim.