Milena Vučković Nena
Rođena 1966. godine u Boljevcu. Završila Ekonomsku školu u Paraćinu. Studirala ekonomiju u Beogradu.
Piše oduvek. Kao „Najbolji među najboljima“ nagrađena od strane dečjeg časopisa „Zmaj“ čiji su urednici (između ostalih) bili B. Ćopić., M. Alečković, D. Maksimović. Član je književnog kluba „ Mirko Banjević“ Paraćin, „ Dušan Matić”, Ćuprija, Književnog kluba Slobodnih umetnika Australije. Objavljuje pesme i prozu na pesničkim grupama na Fejsbuku i na internacionalnim pesničkim portalima. Pesme su joj nagrađivane na Poetskoj pozornici ( Ćuprija) nagradama stručnog žirija i publike. Dobitnik „ Pesničkog priznanja“ Fondacije g-đe Mirjane Dobrile – ROMANELLO iz Italije.
Objavljivana je u zbornicima „Topla Reč“ Čačak i zajedničkoj zbirci pesama TOPLA REČ 2 koju je izdalo Udruželje slobodnih umetnika Australije, „Moravište“ (k.k. „Dušan Matić“ Ćuprija), „Mikina pesmarica – ODABRANE PESME“ (zajednički zbornik knjižnjvnih klubava „M. Banjević“ Paraćin i „D. Matić“ Ćuprija) kao i u internacionalnim antologijama „Balkanska ljubavna poezija“ „Poetski odblesci“ i internacionalnom zborniku slovenačkog pesničkog portala „Pesem si 2016“ i “Pesem si 2017”
Prva zbirka pesama “Ptica u mojoj glavi” izašla iz štampe juna 2017. Godine
Druga zbirka pesama “S ove strane reke“ je u pripremi i čim se život opet pokrene – zbirka će ugledati svetlost dana.
Živi, radi i stvara u Paraćinu.
S OVE STRANE REKE
Putuj srećo
Na mojoj obali
Nemaš više šta da tražiš
Voda je bila visoko
Kap koja je prelila čašu
Mala je za tvoje oko
Putuj srećo
Reka i dalje teče
Kada se spusti veče
Počinje nova predstava
U kojoj sam opet mrtva
Mene su odavno zgazili
Oni što su se kleli da su pazili
Da pravilno broje korake
Putuj srećo
Potraži svoje s one strane reke
Neka ti zore budu paperjasto meke
Ostajem na mrtvoj straži
S ove strane više nemaš šta da tražiš
Mrtva i bezimena ja sam
Slobodno to kaži
Putuj srećo
Voda je i sa ove strane visoko
Pre nego mi prst gurneš u oko
Zapitaj se
Ko to ostavlja senke
Zašto me nema više
Ko ti za vratom diše
Kako je moguće tako
Oprati savest lako
Putuj srećo
I budi dovoljno daleko
Kad voda počne da plavi
Spašenih biti neće
U ovoj poplavi
TEMA CLASSICA
Pustite me sada, želim u tišinu
Tamo duša sanja najtoplije snove
Kada sivi dani i nevolje minu
Rodiće se neke srećne pesme nove
Ne pitajte zašto sada samo ćutim
U daljinu nekud pogled zašto bludi
Novo vreme srećno u grudima slutim
Ne dam zato nikom da me iz sna budi
Noć odsanja zoru u smiraju svome
O proleću sanja zima hladna duga
Rodiće se svetlost i u srcu mome
Pred suncem u duši okopniće tuga
Nove srećne pesme moći ću da pevam
Pustite me zato da na miru snevam
HANA U POLJU MAKA
Kad se Hana zaljubi
Ona zaspi na goloj zemlji
A jutro je probudi
U polju maka
Cvetovi crveni
Cvetaju joj na haljini
Kad se Hana zaljubi
Na svim se meridijanima
Oseti podrhtavanje tla
Od njenog koraka
Vulkani u morima posustanu
I korali oko njih pletu
Najlepše vence
Jata riba roje se u njenim očima
Kada se Hana zaljubi
Noći otople
Na nebu blistaju srebrne zvezde
Ubere najlepše
Pa ti oči i lice zakiti njima
Mesec kao čun
Plovi kroz sazvežđa
I sve izgleda nekako svečano
Kada Hana ljubi
Praznici razviju svoje zastave
I himne se pevaju
A prazne sobe
Ispune se zvukom
Najlepše melodije
Noge plešu i plešu
Kada Hana ljubi
Ona ispod pepela
Pronađe tvoje lice
I osmehuje se dugo i toplo
Toliko toplo
Da otopi lednike u borama što spavaju
Kada ona ljubi
Reke postanu zlatonosne
Pa tragači za zlatom
Radosno spiraju pesak
Kada Hana voli
Sviće na Istoku
Jedna divlja radost
I vrati ti sećanje
Na taj crveni cvet
Iz polja maka
Što ga u grudima nosiš...