27.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Milica Bošković

 

Milica Bošković, djevojačko Markovič, pesnikinja iz Australije. Rođena 1952. god. u Srbiji.

Piše i stvara daleko od rodnog kraja.

 

 

REČE TI MOŽDA



A možda kažu  da  lutala sam, 
gradovima snova...  tragala bezšumno 
i  kad sam tužna 
Đerdane nizala u ogrlicu snova !
želje mi pletu životom razglednicu
ohološću ljubavlju podkožnom  
plazmom  krvnih zrnacase kotrljaju, 
možda nisu te slagali !? 

Ako ti nekad kažu da sam htela zagrliti
sva sela i ljubiti ljuti kamen 
vrletnog krajolika detinstva moga, 
veruj ne lažu !

A ako ti kažu da sam, (ponekad) i u bolu
klečala i da mu se nisam nikad predala, 
da sam u svako druženje  sebe udenula,

 srcem radovala... Jesam! 

Greh je lagati ... a i neću... što bih !? 

Ako ti kažu da sam, krajičkom oka, 
drhtajem srca, u ispodkožnom srsu, 
u grču izmeđ´ udisaja  i tebe  tražila... 

ni to ne lažu ... 

Jesam... svih ovih godina... jesam ! 

Prva ljubav je kao prvi udah 
iz majčine utrobe, 
kad se oživotvoriš, kad udahneš... 
i traje dok živiš... 

Ja još dišem... 

 

DA SAM PTICA

 

Da sam ptica
i da imam krila
Svaku želju
ja bih ostvarila!

Tuđina se
starosti osveti!
A starost te
na mladost podseti.

Jutra sviću!
Vrijeme odzvanja.
Otadžbina
uz kafu se snije
nikom lako u
tudjini nije!


Suza lice
urankom umije!

Da sam ptica
letjela bih svuda
u duši mi moja rodna gruda.