Milica Bošković, djevojačko Markovič, pesnikinja iz Australije. Rođena 1952. god. u Srbiji.
Piše i stvara daleko od rodnog kraja.
REČE TI MOŽDA
A možda kažu da lutala sam,
gradovima snova... tragala bezšumno
i kad sam tužna
Đerdane nizala u ogrlicu snova !
želje mi pletu životom razglednicu
ohološću ljubavlju podkožnom
plazmom krvnih zrnacase kotrljaju,
možda nisu te slagali !?
Ako ti nekad kažu da sam htela zagrliti
sva sela i ljubiti ljuti kamen
vrletnog krajolika detinstva moga,
veruj ne lažu !
A ako ti kažu da sam, (ponekad) i u bolu
klečala i da mu se nisam nikad predala,
da sam u svako druženje sebe udenula,
srcem radovala... Jesam!
Greh je lagati ... a i neću... što bih !?
Ako ti kažu da sam, krajičkom oka,
drhtajem srca, u ispodkožnom srsu,
u grču izmeđ´ udisaja i tebe tražila...
ni to ne lažu ...
Jesam... svih ovih godina... jesam !
Prva ljubav je kao prvi udah
iz majčine utrobe,
kad se oživotvoriš, kad udahneš...
i traje dok živiš...
Ja još dišem...
DA SAM PTICA
Da sam ptica
i da imam krila
Svaku želju
ja bih ostvarila!
Tuđina se
starosti osveti!
A starost te
na mladost podseti.
Jutra sviću!
Vrijeme odzvanja.
Otadžbina
uz kafu se snije
nikom lako u
tudjini nije!
Suza lice
urankom umije!
Da sam ptica
letjela bih svuda
u duši mi moja rodna gruda.