13.04.2020.
Poezijom protiv Korone

Ostani kod kuće, ostani doma! - Milka Vasić Glušac

 

 

 

 

 

 

 

Milka Vasić Glušac

 

Rođena u Hrvatskoj Kostajnici, ali joj je rodno mesto Petrinja kod Bosanske Kostajnice, Republika Srpska, BIH. Živela i školovala se u Petrinji, Hrv. i Bos. Kostajnici i Zagrebu. 1993. godine seli se iz Zagreba u Beograd gde i sada živi.

Pisanu reč voli od naučenih prvih slova. Bila je član raznih literarnih i recitatorskih sekcija.

Piše poeziju i prozu. Njene pesme i kratke priče objavljivane su u mnogim zbornicima, a neke su i nagrađivane.

Član je nekoliko književnih klubova.

2019. godine izdala je zbirku poezije MOJ SKRIVENI SVET

 

 

 

 

NEKA SPAVA

 

Još ponekad suze tople

orose mi hladno lice

nekada su rekom tekle

sad su samo presahlice

 

Ostala je jedna seta

što zažuti u jeseni

kada polja suncokreta

klanjaju se svojoj seni

 

Kada vetar vani klati

il kad nebom para munja

kada prođu putem svati

zamiriši žuta dunja

 

Tada dođeš nepozvana

kao lopov kradomice

pesmo davno otpevana

lovče zvezde snohvatice

 

Povedeš me tada lako

do dubine milog glasa

a on tamo samo čeko

da mi dušu zatalasa

 

Al kad prođu te jeseni

i povedu hladnu zimu

kada opet zazeleni

i obuče novu rimu

 

U jastuku zaborava

u kolevci morskih pena

do jeseni neka spava

pesma davno otpevana        

 

 

 

KADA VETAR

 

Kada vetar sa gore zahuče

i kroz polje oranice briše,

kada grana o prozore tuče

a oblaci nabreknu od kiše

 

Kada magla uz reku tabori

samo čavka poneka se čuje,

dunja žuta prestane da zori

kišne kapi jesenski zabruje

 

Kad po parku lišće svelo leži

a prolaznik  revere navuče

zima ljuta hladnoćom zareži

toplo sunce ostane u juče

 

Tromi korak, a umorna duša

pored reke, njeno mesto sveto

tužbalicu mutnog vala sluša

dok ne dođe opet toplo leto

 

 

ARLEKIN

 

Nedužno lice isposnika sveca

dobro glumi nevino i čedno

slušaocu duša da zajeca.

O, kako život izgleda mu bedno!

 

S kostimom veštog arlekina

doprinosi hvale vrednoj glumi

zlurad osmeh skriva krinolina

dok iz priče izleću monstrumi

 

Al naš heroj u lažljivoj časti

pijan slavom, okićen lovorom

jednog trena u vrtlogu strasti

 

Skide masku vlastitim govorom.

Nesta lažni obraz kamuflaže

osta rola njegove blamaže