Milorad Mića Cvetković, rodjen 11.11.1954. u Nišu, nastavnik muzičkog vaspitanja u penziji, predavao u Crnoj Travi i Šamcu (Republika Srpska).
Kompozitorskim i poetskim radom počinje da se bavi od 1970-te godine. U periodu službovanja, zbog profesionalnih obaveza, ljubav prema poeziji stavlja u drugi plan, da bi sada od kad je u mirovini, postao opet aktivan u poetskom i muzičkom stvaralaštvu. Podršku u tom nastojanju daje mu pesnik i književnik Miroslav Mišo Bakrač, te Milorad postaje aktivni član udruženja pesnika „Čegar“ u Nišu.
Trenutno je u pripremi njegova prva muzičko poetska zbirka „Melopoezija“.
BRODOLOM
I tvoje usne na mome licu
I tvoje oči k‘o neba svod
Odavno pamtim magične reči
Kad jarbol vidiš, tu je i brod.
Život nas nosi k‘o mutna reka
Nema milosti ni malo baš
Otkad te nema, moje su misli
Postale prazne, a ti ih znaš.
Oluja izmiče tlo pod nogom
Vetar donosi nesnosne kiše
Ne vidim ništa pod milim Bogom
Zamrla ljubav sećanja briše.
Umorne usne sad nemo ćute
Ugasle oči, turoban svod
Još uvek pamtim magične reči
Kad jarbol pada – tone i brod.
I BOL JE SREĆA
Ne briši suze i bol je sreća
Uhvati vetar negde u snu
I pevaj,pevaj najdraža moja
Kad bol utihne – sreća je tu.
Sad idi,zbogom,beži od mene
Ostavi ljubav,do vraga sve
Jednom će doći i bolji dani
U to iskreno verujem
Ne diraj prošlost,može da boli
Plovi daleko,zaturi trag.
I priznaj sebi istinu pravu
Nikad ti nisam ni bio drag.
Ja mrzim sebe,mržnjom se hranim
Prezirem ljubav,na sreću pljujem
Kad nekad dodju ti bolji dani
Počeću i sam da verujem.
KORONA
Družim se s‘ koronom
od svoje desete,
još od Niže muzičke
kad sam bio dete.
Kasnije u srednjoj
bili smo ortaci,
jer to su mi bili
omiljeni znaci.
Za Koronu sada
zna cela planeta
taj muzički simbol
posta simbol sveta.
Ako je to virus
od koga svi strepe,
muzikom smo zaraženi
note dušu krepe.
*Korona – muzički znak za produženje nota i pauza na neograničeno dugo,od zavisnosti od želje