Ostani kod kuće, ostani doma! - Miroslav Michell Boltres

Miroslav Michell Boltres, bogotražiteljni pesnik serbski, rođen je trećeg dana meseca julija 66. godine dvadesetog stoleća na desnoj obali Dunava, u negdašnjem prestolnom, a danas umetnički utvrđenom Gradu Smederevu.

Počasni doktor književnosti. (DOCTOR HONORIS CAUSA Doctor of Literature). Diplomirani menadžer. Moderator je kulturno-umetničkih manifestacija. Bavi se izdavačkom delatnošću.

Piše klasičnu poeziju, haiku, rubaije, kratke priče i zapise i aforizme.

Fragmentarno (sa po par pesama) prevođen na ruski, italijanski, engleski, japanski, arapski, francuski, slovenački, mađarski, rumunski i bugarski jezik; zastupljen u više od četiri stotine zbornika, rukoveti, almanaha, a pesme su mu zastupljene u sedam antologija (u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Bugarskoj); prisutan na brojnim književnim manifestacijama, susretima, mitinzima, promocijama...

Počastvovan sa više književnih nagrada i priznanja do današnjih dana.

Član je: Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR-a), Haiku udruženja Srbije i Crne Gore, književnog kluba „Miroslav Mika Antić“ iz Inđije, Udruženja balkanskih umetnika iz Subotice, Hrvatskog književnog društva iz Rijeke (HKD-a), nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS-a), Kreativne radionice Balkan iz Beograda, USUK-a Zavičaj iz Žitkovca, počasni je član Književnog salona Poezija Stenka u Beogradu. Viši stručni saradnik i sekretar sekretarijata i sekretar PR službe Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

SENATOR je u Svetskoj uniji pesnika izabran glasovima pesnika – predstavlja Srbiju i srpsku poeziju ("SENATE OF THE WORLD UNION OF POETS - CHAMBRE OF POETS"), član Delegacije Srbije i poverenik za Grad Smederevo, 

Objavio do sada: Zbirku „365 haiku pesama za dobar dan i laku noć“ (UK Raskovnik, 2011.), E-zbirku “KRIK” posvećenu borbi protiv narkomanije (Udruženje balkanskih umetnika, 2015.), Zbirku pesama “Blagost božjeg gnezda” (UK Raskovnik, 2015.), Zbirku poezije “Crvena magla i minut ćutanja” (UK Raskovnik, 2017.) i stihovane slikovnice za decu „Deda Mraz i bate Mrazići“ (UK „Raskovnik“, 2018.), „Deda Mraz i seke Mrazice“ (UK „Raskovnik“, 2019.), Poetry for children „Santa Klaus and brothers and sisters frozen” (Lulu Press, Inc. USA).

Jedan je od osnivača i predsednik Umetničkog kluba RASKOVNIK, Smederevo, Srbija od 2009. godine.

Utemeljivač je međunarodne književne manifestacije “Despotova zakletva” u Smederevu od 2014. godine.

Danas živi, piše i stvara, još uvek, putujući između Smedereva, Beograda, Aleksinaca i Vlasotinca.

POČETAK  KRAJA

Jednom će uskoro

Dan biti bez ptica i aviona...

Jednom će uskoro

Noć biti bez meseca i zvezda...

..........................

Od kad je davno

Čovek počeo zemljom da hodi...

Od kad je davno

Otpočeo prirodu sebi da prilagodi...

Zadobi ova civilazacija

Na rubu beskonačnog svemira...

Obrise raskoši i sjaja

Napretka svakog sred zemnog raja...

Beše lepo dok se gradilo

Novo ruho po svuda oblačilo...

Stvaralo se i većma obećavalo

Umetnosti se golem značaj pridavao...

No, onda se čovek uskopistio

Uznesen intelektom porocima odao...

Na sve tuži i sve živo ruži

I sam sebe na propast osudi...

.............................................

Da li to čujem ili snujem

Apkalipse jahače...

U strahotnom galopu

Svakog trena sve su nam bliže...

.............................................

Jednom će opet

Nebo biti bez sunca i oblaka...

Jednom će opet

Zemlja biti zverinja i čoveka...

POLUSEĆANJA…

Sumrak noć ne dočekao,

Zora dan ne razdanila...

Zemlju celu polu-tama

Neprozirnom maglom prekrila...

Na putu leži mrtva prica

Obezglavljena, polomljenog krila...

Gde je to noć uvrla,

Kuda se svetlost skrila?

Osećam po meni pada kiša,

Al´ ne vidim ispred sebe ništa...

Miluju me po obrazu

Kao krila slepog miša...

Ubija me mukla tišina,

Pokriva lepljiva paučina...

.........................................

San – zbilja – kazna iskona?

Blede mi polusećanja,

Iz ponora najdubljeg bezdana

Bejah čovek ja...

SUDBINE UDARI

Kad prodju ove sve lude godine

Zasigurno opet srešćemo se...

I ništa tad ne pitaj, samo gledaj me

Dok nam se ne pomešaju boje očiju...

I ljubi me dok nam se duše ne sastave...

Gde sam bio ja, gde si bila ti?

Još koji dan i Gospod će nas

Za život i za večnost spojiti...

Nadu nikad ne gubi, na tom putu

Zašto smo bili tako dugo rastavljeni...

I stizali nas sudbine udari

Mi ne znamo, al´ zna Svevišnji...