Ostani kod kuće, ostani doma! - Nada Karadžić

Nada Karadžić, rođena 8.8.1961.u Mostaru. Piše poeziju, aforizme, kratke priče, epigrame, duhovite doskočice. Objavila dve knjige: zbirku aforizama " Dokazano nedokazana " i zbirku soneta " Nemiri duše " Objavljivana u mnogim antologijama i zbornicima. Dobila zlatnu plaketu za aforizam na festivalu " Tetovske nasmevke " u Tetovu i pehar za najlepšu pesmu na " Poezofiji "

AKO TE BUDU PITALI

Ako te budu pitali, ko sam i šta sam ti bila

Prećuti, ništa ne reci, korakom laganim kreni

Ili im nehajno reci, nezrela kukuruz svila

I da sam od neba deo, nosila u modroj zeni.

Ako te budu pitali, ko sam, odakle me znaš

Reci im da sam oblak, što se na vetru ljulja

I jedan maslačak žuti, otrgnut od sunca baš

Čiji te polen i sada u oku ponekad žulja.

Ako te budu pitali, kuda ovakvi hode

Reci im da teku u jednoj, blistavoj kapi kiše

U sebi nose neke, dalke, nemirne vode

Ili samo prećuti to je ponekad i više.

Ako te ne budu pitali, reci im svi neka znaju

Bila je deo sunca, behara cvet u Maju.

PRKOSNA PESMA

Svakoga jutra iz ponora niknem

I nadrastem sebe veličinom džina

Samo nikad neću na glupost da sviknem

Laž me samo muči ne boli istina.

U svakome danu rađam se iznova

Kao feniks rastem iz pepela svoga

I nadrastem život daleko od snova

Dok se klonim šljama, njihovog brloga.

U godini svakoj odsanjam po malo

Ali budna čuvam mesece i dane

Nikad u životu meni nije cvalo

A mudrost mi zbori moraće da stane.

Jer svako je veče stvoreno za jutra

Ko se boji danas, ne misli na sutra.

MOGU LI TE ZVATI LJUBAV

Mogu li te zvati ljubav, deo moga tihovanja

Il´ daleka jedna čežnja tkana od nedostajanja.

Mogu li te zvati sreća il´ samo jedna tuga

Što se javi sa proleća, kao posle kiše duga.

Mogu li te zvati leptir sa krilima boje meda

Il´ si samo duši nemir što je kida i razjeda.

Mogu li te zvati nebo, toilka je tvoja duša

Ti si samo lepet krila, kada ptica zaleprša.

Mogu li te zvati sreća, jer samo je s tobom spoznah

Kako boli ponajveća nenadno je s tobom doznah.

Mogu li te zvati vazduh, jer bez tebe ja ne dišem

Dok u kasne noćne sate ja stihove tebi pišem.

Mogu li te zvati život, jer bez tebe ja ne živim

Dok na vetru se lelujam čekam glas tvoj da se smirim.