Ostani kod kuće, ostani doma! - Rade Pantelić Beograd

Rade Pantelić

Rođen u 1945 godine u malom Šumadjskom mestu Koceljeva u Srbiji.

Osnovnu školu sam završio u Koceljevi, a ostalo školovanje u Beogradu.

Kao visoko obrazovan ekonomista plivao sam u ekonomskim vodama velike Beograske trovačke kuće Centrotextil.

Uz posao sam pisao: Pesme, priče i reportaže.

Tek kada sam otišao u penziju, intenzivirao sam svoj rad i od tada sam objavio dosta svojih naslova:

2 Zbirke ljubavne poezije, 2 Zbirke Poezije za decu, 1 knjigu bajki,  2 Novele i 23 romana.

Svega do sada objavljeno je 30 naslova.

U pripremi je Trilogija Dobro jutro BEOGRADE, od kojih je jedna knjiga već odštampana i nalazi se u distribuciji.

Svojim pesmama i pričama sam zastupljen u preko 300 zbornika Srbije i EX Republika Stare Yugoslavije.

U mojoj kolekciji nagrada imam sve nagrade: Za Prvo, drugo i treće mesto.

I dalje radim i u pripremi su mi dve knjige bajki za decu predškolskog uzrasta.

Oko 30 škola iz Beograda i Novog Sada, su otvorile vrata da budem gost pesnik sa mladim naraštajem dece pesnika.

2015 godine na Novembarskom Salonu Knjige u Ljubljani, moj roman TAJNA IZ MLADOSTI, osvojio je bronzanu medalju, te je u rangu ljubavnih romana proglašen za Roman godine.

Mnoga gostovanja u zemlji i nastupi sa svojim radovima: Crna Gora, Republika Srpska Slovenija Austrija.

Pesme su mi prevođene na Ruski, Makedonski, Engleski i Mađarski.

PROLEĆE…

Proleće je stigle, vest je iz Banata,

tati vidim ranije, stigla cela plata.

Traktor ore njivu, pčele jako zuje,

čobanica nema nigde, pesma se ne čuje.

Sve je ipak lepo, menja svoje ruho,

oblak koji pljusak pusti, da ne bude suho.

Proleće je došlo, nema se šta kriti,

jer će toplih dana, sve nam više biti.

Ratar seje njive dok CORONA kosi,

na njivi je nema brate, seljak se ponosi.

Ako njivu zaseju na jesen će brati,

bez setve se ne može, ničem radovati.

Pozdrav šalje iz grada, moja seda glava,

doktorima koji rade dok većina spava.

Šaljem pozdrav seljaku i setvi u jeku,

jer CORONA mora pasti, nekom dobrom leku.

KAO PTICA…

Osećam se kao ptica, u kavezu sam,

pa ako do pesme nije, ipak zapevam.

Sve bi bilo drugačije, da virusa nije,

sad bio u POETI, gde se vino pije.

Proveo bi ta dva sata, u društvu poeta,

tad bi bio na kupoli, POETINOG cveta.

Slušao bi i zborio, o ljubavi pesme,

a brao bi žute dunje što se nekad ne sme.

Ovako sam u krletki, s prozorom u svet,

hvala Bogu što imamo, ovaj Internet.

Gledam svoje prijatelje, poeziju vrednu,

sve mi tako vezano je, za POETU jednu.

Nemam stolnjak karirani, aparat za kafu,

ali imam nekog ko za mene brine.

Živi meni zdravi bili prijatelji dragi,

da se pesma piše još mnoge godine.

PROLEĆE 2020

Ovo proleće nekako je tužno,

nema vrabaca da se čuje graja,

nema vesele dece na ljuljašci,

nema poljubaca, nema zagrljaja.

Nema komšinice, da na kafu zove,

niti pak vrana u parku da skače.

nekakva briga uvukla se u svet,

ne da ni oku, u strahu da plače.

Pozdrav vam šaljem prijatelji mili,

budimo jaki i svesni te bede,

ovu pošast sada, koja svet zadesi,

vesela srca, ima da pobede.

Ne hrlite dalje, nekom u zagrljaj,

već sa odstojanja, mahni tom viđenju,

čuvajmo sebe i sebi najdraže,

to nam u nasleđe ide po rođenju.

Proleće je došlo, trava će da raste.

Cveće će da cveta, na livadi samo.

Koliko se voli, to samo proleće,

u našim srcima mi to dobro znamo.

PS

Slušajte struku, slušajte pažljivo,

jer svaki savet, njihov para vredi,

samo se tako, uz pomoć doktora

ova teška pošast, može da pobedi.