Radmila Šandor rođena 26. februara 1968. god. Živi u Sremskoj Mitrovici. Pisanjem se bavi od osnovne škole, ali od srednje svoje radove šalje po raznim časopisima bivše Jugoslavije. Pesme su joj objavljivani u časopisima za mlade, u časopisu „Dvoje“, „Praktična žena“, a priče u Sarajevskom časopisu „Una“.
Književnost joj je oduvek bliska, kako poezija, tako i proza, ali tek posle izdavanja svoje knjige, počela je javno da čita svoju poeziju i da je objavlje na fb stranici, svom youtub kanalu. Pesme su večinom ljubavne, ali piše i rodoljubive, dečije, misaone. Kroz pisanje iskazuje osećanja, misli, doživljaje, s nadom da oni koji ih čitaju lako će prepoznati pejzaž, gradove, ljude, događaje ili prepoznati sami sebe.
Svoje radove objavljuje u međunarodnim zbornicima. Učesnik je preko četrdeset zbornika. Dobitnik mnogih priznanja, diploma, nagrada, među kojima ističu se priznanjima: „ Melodija naših reči“ i „Putevi snova“(Udruženja Nezavisnih pisaca), Dve godine za redom osvojena DRUGA MESTA za pesme „Trojica iz Gradišta“ (međunarodni konkurs Udruge Tikvica, Hrvatska), TREĆE MESTO za pesmu "Miris plavetnila" U zborniku "Grumen zemlje" (III Međunarodnog festivala zavičajne poezije Subotica 2018.), povelja u Međunarodnom zborniku poezije i proze " Plavi safir", za priču "Pismo", TREĆE MESTO na konkursu "Trojica iz Gradišta", za priču "Osmeh sa plakata", potom DRUGO MESTO za pesmu "Sećanja imaju miris tamjana" (Saveza Srpskog Udruženja Severnobačkog okruga, na IV Međunarodnom festivalu zavičajne poezije Subotica 2019), ZLATNA MEDALJA, (Umentičkog kluba Lahor iz Požarevca), tu su i brojni elektronski zbornici i zahvalnice za učešće.
Svoju prvu knjigu poezije „Dodir leptira“ objavila je 2017. godine. U pripremi je roman.
Član je književnih klubova: "Udruženje balkanskih umetnika", “UDRUŽENJE PISACA POETA DUNAVSKI VENAC” iz Borče, Udruženja Nezavisnih Pisaca, Udruge "TIKVICA" iz Gradišta, Hrvatska, Član Udruženja književnika "UMETNIČKI HORIZONT", Kragujevac.
BUĐENJE
Sinoć pre sna gledala sam Sunce,
kako se kupa u reci.
Ljuljuškalo se slušajući pesmu ribara,
što barkom je plovio ispod mosta.
Na kraju dana
pod senom mesečeve svetlosti
ušuškalo se u oblacima,
usnilo u vatrenoj boji sutona.
Jutros budi se ispod trepavica,
igra se pogledom mojim.
Senkama svetlost miluje telo,
kao da šapuće: "Budi se, dan ti izmiče!"
Ćutim, ne govorim
da sa Mesecom sam zagrljena,
tek negde u praskozorje
ispod mosta zaspala.
I dok je zora plesala na obzorju
moje telo je poslednji put drhtalo,
i u slutnji srce umorno stalo.
A sunce me budilo tamo gde juče je zaspalo.
U MODRINI PLAVE DALJINE
U praznini sumraka
suton pali mesečevu svetlost
TIšinom kroz zvezde
vetrovi hrle,
oduzimaju glas.
Pod plahtom drhti moja čeznja,
rastapa bol u grudima.
U bunilu iščekivanja
Blistaju nevine oči
Odzvanjaju modro plave daljine:
Nisi ovde!
A ja kao krvnik
Čupam kose, kidam obnaženo telo
U kriku vadim srce, pijem krv...
Napij se i ti bezumlje utoli,
dok vaskrslom nežnošću te grlim.
U NESKLADU VREMENA
Nisam poklekla.
Duboko,
srce vrišti od bola.
Rukom prikrivam ožiljke,
tragove ušivenih dodira.
Oči širom otvorene,
podivljale misli
zenice ispiru emocije.
Svedoke ljubavi.
Izigrana sanjam.
Buđenjem prizivam osmeh.
Kroz prste mi klize mirisi prošlosti.
Uhode me njeni nesigurni koraci.
Teško je!
Utrnuli dodiri.
Preskočilo srce u grudima.
Sama sam, a sama ne mogu
da sanjam.