Ostani kod kuće, ostani doma! - Sabah Al-Zubeidi

Sabah Al-Zubeidi irački je pesnik, književnik, prevodilac i slobodni novinar. Piše na srpskom i arapskom jeziku. Rodio se 1956. god. u gradu Al –Amara, na jugu Iraka . U Beograd je došao 1977. godine na studije. Po zanimanju je agronom. Pisanjem se bavi još od detinjstva. Piše ljubavnu , rodoljubivu i duhovnu poeziju.

Član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja književnika Iraka, član međunarodnog Udruženja književnika Amerike.

Do sada objavio je 11 zbireki pesama i 5 knjige sa prevodom na arapski jezik.

Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je srpskom državljankom sa kojom ima ćerku i dva unuka.

KAD MAJKA DOZIVA

U rodnom gradu
Kod obala reke detinjstva
Čujem majčin glas ranjen
Doziva:
Još uvek jesi ovde, mališa.
Spavaš na mom ramenu
Kao mesec koji nikad nije zašao
I dalje je palma u našem dvorištu
Nju zalivaju suze uspomena.
Kad se domu vraćaš? 
Kad ćeš nazad?
O, sunce moga života,
I pesmo moja prva
Kada se sastanemo.
*****

SUZE NA RUŠEVINAMA SEĆANJA

Kao kiše...
Na prozoru čekanja
Suze padaju iz umornih očiju
Govoriće o njenim tajnama
Sa njima krvari moje ranjeno srce
Nada odlazi bez povratka
Nema više priča o ljubavi.
Sa tugom ostaću u mojoj samoći
Tamo sam ostavio ranjenu dušu
Telo ovde krvari.
Usamljen u nemoj noći
Gorim u vatri žudnje
Oči plaču kao sveće
Na ruševinama sećanja
Sveća se gasi,
Suze liju do zore.
*****

SLOBODAN SAM…!

Tako sam se rodio...
Iz utrobe upornosti i strpljenja.
Obasjan svetlošću zore
I od čistog zlata.
Dan kada sam se rodio...
Cveće se poklonilo
I kišom nebo je dan blogoslovilo.
Rođen sam i odrastao tamo
U domovini koja me nežno zagrlila
Ostaće večno
U mom sećanju i savesti.
Sada živim negde daleko...
Gde sam se opet rodio
Ispunila mi je snove.
Volim život!
Želim da budem
Kao ptica slobodna
što leti u nebo.
Ne volim smrt i uništenje,
živim kako ja hoću.
Tako ću počivati
U čistoj zemlji.
Slobodan sam...!
Zlo ne mislim.
*****