Ostani kod kuće, ostani doma! - Slobodan Milijić

Slobodan Milijić

Rođen 1970 Godine u Zaječaru. Osnovnu i srednju školu završio u zaječaru. živi i radi u velikom gradištu. oženjen, otac jednog muškog deteta. Stihove piše nešto manje od tri godine, amaterski za svoju dušu. Ima oko 300 naslova, a par pesama je dobilo mesto u zbornicima "Kud plovi ovaj brod“ 2 i 3 , stihor reči „Topla reč“ 2 i 3 kao i još par zbornika u kojima očekuje da uskoro izađu, obzirom da ih je žiri prihvatio. Ne voli takmičenja i nadmetanja stihovima, jer je svaka pesma lepa na svoj način i svaki pisac u nju daje sebe i svoje emocije zato na njima ne učestvuje. Pesme objavljujem po stranicama i grupama na fb kao trenutna inspiracija, jer zaista tako i dolaze. Nema objavljenu zbirku, ali kako vreme prolazi možda će je i biti, ko zna jednog dana, za sada to ostaje njegov nedosanjani san...

MOJA KORONA

Srce i duša su veliki poput balona
oči sjaje kao hiljadu lampiona
najlepša žena poput sjajnog medaljona
Ti si moj virus korona...

Jedina reč moja misaona
volim te večno od jutra do sutona
zauvek moja, mimo svih zakona
Ti si moj virus korona...

Uz tebe sam snažan poput slona
moja si najlepša i najslađa bombona
zbog tebe bih pešice išao do Londona
Ti si moj virus korona...

Moja si liga šampiona
davno u srcu odjekuju zvona
moja ljubav je snažna poput betona
Ti si moj virus korona...

Neopisiva i beskrajna vasiona
Najlepši stih svih leksikona
ljubavno božanstvena tiha šansona
Ti si moj virus korona...

Jer kad se voli nema rezona
emocije idu kao nepregledna kolona
moja si i jedina ti ikona
Ti si moj virus korona...

NEDOSTAJANJE

Nedostaješ mi jako u ovoj kišnoj noći,
dok sumorne misli mojom dušom plove
ni lažni osmeh na licu, mi neće pomoći
da te na tren donese, surove noći ove

A tebe nema ni jednim šapatom da se javiš
ni osmehom da mi dušu razgališ,
ni reč jednu u mislima staviš
a tako mi nedostaješ, a tako mi fališ!

Tvoje me oči pogledima prate
ćutiš i dalje bez ijednog glasa,
a ja onaj sanjar, koji misli na te
čija se se duša kao more talasa!

Ti nestvarna princezo u priči što traje
predobrim srcem i iskonskom lepotom
sve mi tvoje tako nedostaje
osmeh, pogled, ljubav i želja za životom.

Čudno je ovo nedostajanje tvoje
imam te dušom u mislima samo
mašta i želja da se usne spoje,
da jedno drugom, našu ljubav damo.

ZAGRLJAJ

Samo jedan mi zagrljaj daj u trenucima tuge,
osećaj pripadnosti i nadu u sutra,
učini na tren, ove noći besano duge,
da će i meni svanuti, neka bolja jutra!!

Svojim me rukama stegni jače
da naša srca kucaju ko jedno
neka nam oči nebeskim sjajem zrače
jer to je božanstveno i nadasve vredno.

Tišina zagrljaja ima posebnost neku
slušanje srca i daha iz grudi
misli, topline, dodira i želju daleku
usnula ljubav koja se budi.

Ni jedan zagrlja isti nije
jedan je radostan, a drugi ne
u nekom iz oka suza lagano lije
sa drugim ostvarujemo mi naše sne.

Neka zagrljaj govori od svih reči više,
a trenutak večnosti tako dugo traje
da osetimo kako dvoje, kao jedno diše
da čitav svet na jedan mah staje.

Zagrljaj je večan i tako se pamti
sećanje rađa u sreći il boli
njegova iskra u srcima plamti
zagrljaj je poseban i takav se VOLI!!!