Smiljana Božić živi i stvara u Beogradu. Rođena u Inđiji, gde je provela detinjstvo. Studirala Germanistiku, Nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta. Piše poeziju, a i čita svoju poeziju. Pesme su joj zapažene, nagrađivane i objavljivane u mnogim Zbornicima i Antologijama. Godine 2019 je objavila prvu zbirku poezije Peta strana sveta. Član je više Klubova i Udruženja pisaca i književnika u zemlji i inostranstvu. Fotografija joj je velika ljubav iz detinjstava, a i slika...sve možete videti na Facebook, Google i Youtube. Član je Foto saveza Srbije, Centra za foto talente Beograd i Udruženja umetnika železnica Srbije. Takođe je član Međugeneracijskog volonterskog centra ,,Majdan,, gde je učestovala u humanitarnim i donatorskim foto i slikarskim manifestacijama. Učestovala je na 100-nak zajedničkih izložbi, a imala je 20 samostalnih izložbi, 8 slikarskih kolonija u zemlji i inostranstvu. Značajna nagrada TO Srbije foto konkurs ,,Moja lepa Srbija,, 2014 godine.
PROBUDIO SI ŽENU
Probudio si ženu u meni
Mesečinom zaneseni.
Ima u tebi vragolastog hira
Što mi dušu dira.
Snažnog i nežnog podivljale ćudi
Povetarac te doneo meni u studi.
Željenu lepotu pružamo,
Malo se znamo.
Duše se prepoznale snene
Noći bezimene.
Poljupce ko bisere,
Proso si po meni bez rezerve.
Telo na greh spremno
Dalo se nemo.
Usne od poljubaca bride,
Potrebom ispunjeni nečeg se ne stide.
Tebi sam Bogom dana
Za život u sreći, ne osama.
Možda novi početak il kraj,
Za sada velika sreća... ko raj.
U noći meseca boje
Tražimo dodire svoje.
Još titraš tiho u meni
Ogrnule me boje jeseni.
SAMO
Dok more peni
tražim tvoj lik.
Miris borovine osvaja.
Potreba za tobom traje.
Pripremam podlogu na platnu,
da oslikam sećanje…
Boja se razliva.
Nežnim pokretima slikam.
Trag, koji ostavljam ,
nanosi mi bol.
Plavetnilo horizonta treperi.
Sunce se igra talasima
u skladnom ritmu.
Krik galeba u zanosu
razbija tišinu.
Pomera slike mojih misli.
Nedostaje mi nežnosti
i tvog smeha.
Plava planeta tragove briše.
Samo...
Tvoje oči
remete moj mir.
USNE TVOJE
Usne tvoje nežne, drage
za mene su uvek blage,
sam celiv kada nude
ili kad me one bude.
Tvoje usne med daruju
ko pčelice svud ih ima.
Sad su ovde sad su onde,
one su mi radost divna.
Usne znane mene mame,
čas su izvor reka slasti,
pa su onda vulkan neba
i sve ono što mi treba.
Usne tvoje šapat nežan,
meni često neizbežan,
što vatromet dočarava,
mene često zavarava.
Daj mi uvek usne tvoje
nek me one s nebom spoje.
One su mi izvor vrela
otkada sam tebe srela.
Ne daj nikom usne svoje
neka za me samo postoje,
da se osmehu mome raduješ
i usnama da me daruješ.