Svetlana R. Matić (Beograd, 19. 6. 1966), pedagog, profesor maternjeg jezika u bečkim osnovnim školama, službenik Ministarstva za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije. Obrazovanje: OŠ „Vuk Karadžić”, Ripanj (1980); Dvanaesta beogradska gimnazija, Beograd (1982); Pedagoška akademija za obrazovanje nastavnika razredne nastave, Beograd (1987); Viša teološko-pedagoška škola u Štrebesdorfu kraj Beča, nastavnik pravoslavne veronauke (2014); Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Pedagogija (1993).
Autor udžbenika: Naš jezik, bukvar, Prosvetni pregled, Beograd, 2010; , Nastavni listovi za nastavu na maternjem jeziku, Prosvetni pregled, Beograd, 2010; Krštenje u nastavi pravoslavne veronauke, na nemačkom jeziku (Taufe als Thema im orthodoxen Religionsunterricht), Akademikerverlag, Saarbrücken, Dutschland, 2015. Književno stvaralaštvo: Dečji biseri, autorsko izdanje, Beograd, 2011; Igra, Knjiga za decu i odrasle, autorsko izdanje, Beograd, 2013; O ljubavi s ljubavlju, zajedno sa Aleksandrom Čotrićem, Pčelica, Čačak, 2014; Majka, Pesme za decu i odrasle, autorsko izdanje, Beograd, 2016. Pevam danju, pevam noću - Pisma Mini Karadžić, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2018. Pozdrav Milici Stojadinoić Srpkinji, Prometej, Novi Sad 2019. Ich dichte am Tag, dichte in der Nacht/Briefe an Mina Karadzic, Jugoslovensko-nemačko kulturno društvo, Hilden, 2019. Srbi u Austriji, zajedno sa Markom Lopušinom, Prometej, Novi Sad, 2019.
Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja u Srbiji i Austriji, kao što su: Vukova povelja, koju joj je dodelio Pedagoški pokret Srbije na VII Vukovom pedagoškom saboru u Tršiću 2009. godine za vrhunska ostvarenja u razvoju obrazovanja i nacionalne kulture. U junu 2010. dobila je nagradu Bečkog školskog saveta za izuzetno zalaganje i angažovanje u školskoj pedagoškoj praksi. Кulturno- prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo vera i dijaspore Republike Srbije dodelili su joj u aprilu 2012. priznanje Zlatna značka za nesebičan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u razvoju kulturnih delatnosti. Specijalnu plaketu Sima Cucić za stvaralaštvo u dijaspori, za knjigu Dečji biseri, dodelio joj je Banatski kulturni centar Novo Miloševo maja 2012. Realizovala je mnoštvo značajnih projekata koji podstiču dvojezičnost i očuvanje maternjeg jezika i kulturnog identiteta učenika, za šta ju je posebnim priznanjem nagradio Кultur-kontakt Austrije i Ministarstvo za obrazovanje, umetnost i kulturu Austrije u oktobru 2010. godine. Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine Republike Srbije 27. januara 2014. godine dodelio joj je Plaketu za zbližavanje matice i dijaspore. Dobitnica je specijalne nagrade za pesmu „Staza kojom hodaš“, koju su joj dodelili Кulturno- prosvetna zajednica opštine Sečanj i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, 2012. Zlatnu povelju za izuzetan i dragocen doprinos ulepšavanju sveta deteta, dodelila joj je Redakcija književnog časopisa za decu Vitez i Beogradski festival pisaca za decu Vitezovo proleće u Beogradu, maja 2015. godine. Četvrto mesto na Кonkursu za dopisnika iz dijaspore dodelila joj je Кancelarija za saradnju sa dijasporom grada Niša, 2015. godine. Кnjiževnu nagradu Mihajlo Ćupović za 2016. godinu za ukupan doprinos književnosti za decu dodelilo joj je Udruženje književnika Srbije i Кnjiževna zajednica Zlatiborskog okruga u Beogradu, 2016. Priznanje Ambasador Pesničke republike za Austriju, dobila je od Banatskog kulturnog centra, Novo Miloševo 2016 . godine. Priznanje Prijatelj satire za dijasporu, dodelio joj je Beogradski aforističarski krug, u Beogradu, 2017. godine. Matica iseljenika i Srba u regionu dodelila joj je književnu nagradu Rastko Petrović 2018. godine za knjigu Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Кaradžić.
Redovni je član Matice srpske, Udruženja književnika Srbije, Udruženja knjizevnika Vojvodine, Udruženja Milutin Milanković, SPКD Prosvjeta — Austrija, Udruženja Sedmica iz Frankfurta itd. Dopisni je član Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka SКAIN u Beogradu — odeljenja Društvenih nauka. Potpredsednica je Udruženja Vukova porodica. Osnivač je i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina Mina Karadžić” u Beču od oktobra 2019. godine. Živi i radi sa porodicom u Beču.
MAJKA
Ko te tiho budi u svitanje zore,
kada petli žurno najavljuju dan?
Kome pogled luta pravo u prozore,
da svome prvencu ne naruše san?
Ko te brižno čuva od straha i zime,
džemper plete i uvija šal oko vrata?
I kad si daleko doziva ti ime,
i kome si vredniji od najlepšeg zlata.
Ko nad tobom bdije i danju i noću,
u vremena teška kada vetar duva?
Ko sa tobom deli dobro i samoću?
Ko te ljubi, pazi, miluje i čuva?
To je tvoja majka, što te uvek prati,
što ti snagu daje, skida zvezde s neba.
To je ona žena koja nadu vrati,
što je uvek s tobom tu i kada treba.
PESMA BEOGRADU
Beograde lepi grade,
daj svakome malo nade,
da pronađe mir i sreću,
gde brodovi plavi kreću.
Kalemegdan čuva tajne
i ratničke i ljubavne.
Avala se nama smeška,
tu ne može biti greška.
Toranj beli pozdrav šalje,
ne morate ići dalje.
Prošetajte po paradi,
ostanite i na Adi.
Ušće nam je pravi biser,
da uplovi svaki gliser.
Beograd nam ruke pruža,
bašte su mu pune ruža.
SRBIJА JE MOJА ZEMLJА
Dа li imа zemlje lepše
od Srbije nаše rаvne?
Od Kosovа, pа do Sremа,
istorije nаše slаvne.
Gde nаjlepše cvetа cveće?
Gde se čuje glаs seljаkа?
Mаjkа spremа svežu pitu,
а u školu šаlje đаkа.
A u zoru kаd se Sunce
iz oblаkа plаvog jаvi,
dаn počinje sа osmehom
nа livаdi i u trаvi.
Ne pitаj me zаšto volim
u Srbiji sve što diše?
Zаšto sаnjаm fаmiliju,
vetrove i hlаdne kiše?
Zаšto trаžim prijаtelje,
toplu reč i drаgog drugа?
Mene često obuzimа
tihа setа, bol i tugа.
Otići ću u Beogrаd
dа pronаđem mir i sreću.
Sа Avаle dа posmаtrаm
reke što kа ušću kreću.