Tatjana Dragičević Radičević rođena je 1969. godine, živi na Paliću. U Subotici je završila Gimnaziju, a diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Zvanje doktora ekonomskih nauka stekla je 2005. godine. Radi kao univerzitetski profesor.
Prve stihove i prozne tekstove objavljivala je u školskom časopisu „Pionir“. U periodu mladalačkog stvaralaštva osvojila je brojne nagrade. Ljubav prema pisanju, a posebno stihovima, nikad nije jenjavala, čak i onda kada je bila pomalo zaklonjena od javnosti zbog posvećenosti nauci i profesuri. Bavi se pisanjem ljubavne, elegične i misaone poezije, eseja, kratkih proznih dela, kao i kratkih formi misli o ljubavi, prolaznosti, životu, duhovnosti, prijateljstvu itd. U svom opusu trenutno ima preko 200 pesama, preko 250 kratkih misli, više eseja i proznih tekstova. Njena poezija objavljivana je u više zbornika.
I VOLIM TE
I volim te u praskozorje moje tišine,
jer me ne budiš glasom, već puštaš da mine,
i povetarcem nežnosti nosiš me u visine.
I volim te jer razumeš moju tugu,
i držiš mi snove da se popnem uz dugu,
i pronađem put kao ptica u letu ka jugu.
I volim te jer voliš moj svet,
í ne tražiš da letim tvoj let,
i čuvaš me i kad mi je život klet.
LAVIRINT ŽIVOTA
Kad bi tišine progovorile,
tajnim mislima srca,
kad bi noći osvetlile,
toplim zracima Sunca.
Progovorila bi duša,
onim što svet ne sluša,
o uzdasima patnje naše,
što lavirintom života maše.
Na jedan uzdah stao bi sat,
pozvao sreću i njenog koraka bat,
vratio vreme na prethodni tren,
i osmehom zamenio pogled snen.
SANJARENJE
I ne umem bez duše zboriti,
samo u usnulom čamcu ploviti,
milovati talase sete,
i brojati snove što lete.
Sa oblakom život vajati,
sa dugom u srcu koračati,
lebdeti nebom kao snom,
voleti život pesmom.
U stazama korake tražiti,
u kamenu snagu dubiti,
i uvek se domu vratiti,
korene svoje graditi.