Ostani kod kuće, ostani doma! - Terentić Ljiljana

Terentić Ljiljana

Rođena u Beogradu 1963.godine, bavim se slikanjem (prvenstveno ikonopisom) i pišem rodoljubive, duhovne, misaone i ljubavne pesme i priče, eseje... Dobitnik sam mnogih nagrada, pohvala, medalja, povelja i diploma za svoje radove. Član UK „Raskovnik“ iz Smedereva i ogranka SKOR-a (Savez književnika u otadžbini i rasejanju) u Smederevu. Velika čast mi je što se moje pesme nalaze u Leksikonu savremenih srpskih pisaca za 2019-u godinu.

U pripremi je izdavanje zbirke pesama „BLAGOSLOVI“ i zbirke pripovedaka „BLAGOVESTI“, dok su mnogi radovi štampani u velikom broju Zbornika (samo u prošloj godini 24).

Živim i stvaram u Smederevu.

CRNO VINO, CRNE SUZE

Nek crne suze večeras teku,

i nek toče crno vino ovo,

pesmu pišem, rime dušu peku,

svako je sada pijano slovo.

Vinu oduvek pokorno služim

i svaka kap crnu suzu plaća,

odavno želim život da tužim

što me uvek starom bolu vraća.

Zalivam vrt čemera i jada

žila tamnjanike srce steže,

zašto čovek kad klone i pada

svu patnju i bol za vino veže?

Moju tugu sad dušmani slave

gledajuć kako ubijam dane,

crno vino doći će mi glave,

raspeta mi duša na sve strane.

Umoran, tužan lagano stradam,

punu čašu ljube suva usta,

više sobom ne mogu da vladam,

razum već pokriva magla gusta.

Kap na usni u noći svetluca,

suze i uzdah mnogo govore,

tuga sad na vrata mi kuca, a          

vino vuče u nove  ponore.

OČAJNA PESMA

        ( glosa )

Upij se u mene zagrljajem jednim

k´o groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se mrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim.

                                                                         Milan Rakić

ŽEDNA       

Usne tvoje pijem sve više žednim,

na grudima ti spavam a sanjam budna,

rađaju se sada osećanja čudna

upij se u mene zagrljajem jednim.

Lek za bolnu dušu dao si mi prvi

sačinjen samo od strastvenoga slada,

obloga si vrela od koje se strada

k´o groznica tajna struji mojom krvi.

Ne znam gde sam, u glavi sada sve vrvi,

vreli poljupci zaustavljaju vreme,                

razum se gubi kada ludilo krene,

krepko stegni moje telo, nek se mrvi.

Daj mi sebe mili zagrljajem jednim,

Neka se probudi srcu ritam ludi

o, privi me nežno sad na svoje grudi

i daj mi poljupce za kojima žednim.

VIDIM TE MAJKO!

Noć je! Čekam da se pojaviš iz tame,

da zagrliš me i priviješ na grudi

i srećna uzviknem: “Evo moje mame!“

O, te stalne čežnje, o ti snovi ludi!

I kao da odjednom vidim te eno,

sediš mirno i pleteš u uglu tamo

o, najbolja mati i najlepša ženo

oglasi se na tren da te vidim samo!

Topao dah osećam od silne čežnje

i čini mi se ideš, sve si mi bliže,

dokle će gušiti ove lude težnje

dok oko bisere k´o đerdane niže?

Ti nećeš doći a niti ćeš me zvati,

sad koristi nema od mojih nadanja,

znala si uvek kao ni jedna mati

da zaštitiš čedo od svih stradanja.

Milostivu Majku molila si mila

Svojim Pokrovom da čuva me i grli,

na usnama tvojim molitva je bila

da duša mi čista Stvoritelju hrli.

Da Prečista Majka zlo mi sklanja s puta

i nevolje mnoge iz života briše,

da ne budeš majko tužna, zabrinuta

kada pored mene ti ne budeš više.