Ostani kod kuće, ostani doma! - Vesna N. Bošković

Vesna N. Bošković

Rođena je 09. juna 1964. godine u Beogradu. Završila je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Inženjer je informatike i diplomirani ekonomista. Zaposlena je u Privrednoj komori Srbije. Sa porodicom, suprugom i dve ćerke živi u Zemunu.

Piše rodoljubivu, angažovanu, ljubavnu, erotsku poeziju, kao i pesme u muškom rodu. Član je Udruženja pisaca „POETA“, Udruženja književnika Crne Gore, Kluba pisaca „Čukarica“ i Kluba književnika „Skadarlijska boemija“.

Do sada je objavila šest zbirki pesama: "Dodir strasti",  "Iza prozora", "Zavet ljubavi", "Neukrotiva", "Rano moja" i "Nebeski mostovi". Roman prvenac "Poslednja slika doktora Marića" joj je u pripremi štampe.     

NEUKROTIVA

Osmehom ispraćam tvoje korake

U svim pravcima gube se

Prašinu za sobom ostavljaju,

I kada odeš konačno,

Biću lakša hiljadu kilometara uzdaha

I udaljenija milionima nevernih dodira.

"Zauvek" sudbinski iz ruke ispuštam

Leđa koja sam ljubila i znam

Izaći ću kroz vrata svoje kože,

Zaboraviti čipku oko članaka,

Vratiću ti težinu tvojih poljubaca,

Ispovediću se i lagaću da me nisi voleo.

Ne gledaj nebo dok odlaziš

Kiša ne ume da plače, samo sećanja vraća

Ne gledaj nebo, krivica je na drugom mestu

Na onom skrivenom mestu koje smo pronašli

Dok je kiša padala nalazeći pukotine u zemlji

Da u njih prodire kao ti u mene.

Pokušavam da nađem reč da opišem

Tvoje mokre ruke i tvoj čvrsti ponos

Kako spavaju u mom telu

Ali ti samo mašem na odlasku

I smešim se iskreno oporavljeno

Divlja i neukrotiva.

ORAH

Rodio me humus namćorastu

Belaj neki uvuko u mene

Kad presečem nema nazad

Nek raspuknu bregovi i stene.

Rodila me zemlja kurčevitu

Da ja stablo ispred ruža gajim

Važnija mi vernost od ljubavi

Kad ne volim ja mudro zatajim.

Rodili ko´ biljku čvornovatu

Kao testis orahovog ploda

Ni pod ropstvom korena duboka

Ne da ti se više moja voda.

Rođena sam ljuta, raskalašna,

Dok u moje liske seme sadiš

Ravnodušno puštam te još malo

Da se mojim sokovima sladiš.

Iz semena Zevsovog nastala

Kad je plodne njive zalivao

Spermom svojom, belom žeravicom

U koren mi orah posadio.

Rodila me voda grešničavu

Dal´ pametnu il´ lucidno ludu

Kad me kuneš da ću grešna mreti

Prepuštena samo tvome sudu.

Stvoriše me Bogovi odrazom

Savršenog tela za požude

Dadoše mi moć da te zavedem

Moja biljka večni kob ti bude.

MILO MOJE

Danas je sa neba nežno pao zrak

kao sa grane liska,

koleno zadrhta na taj prhki tak

želja živnu, postadoh ti bliska.

Odjedared skutom zaleprša pređa,

il´ leptira krilo,

pa ti se tad cela, i od meda slađa

prepustih, moje milo.

Evo, pada veče, miga mladi mesec

mamuran od lutnje

od dodira nežnih još osećam klec

i još u grudima urnebesi tutnje.

Jedna ptica bela na pendžer nam sleće

u po noći dok rasusmo boje

mi bi sada mogli usniti od sreće

i ljubavi milo moje...