Ostani kod kuće, ostani doma! - Vesna Zazic

Vesna Zazic rodjena i zivi u Aleksincu.Radi kao medicinska sestra ali je poezija njena jedina ljubav.Zastupljena u vise zbornika.Priprema svoju prvu zbirku pesama

Predlog

Kuda bi smo mogli dok i ovo pada veče?

Gore do Severenjače i Velikih kola,

da pozdravimo i ono manje meče

što svetluca oblakom slriveno do pola.

Ili nekud u polje da gonimo svice

dok  nam stopala bosa golica trava.

Od Belih rada mi pravi vence i ogrlice.

Sanja njima da se kiti ova luda glava.

Hajde da noć provedemo kraj reke

koja u tišini žubori sve tajne.

Da ih čuju saviju se vrbe i smreke .

Gledaćemo u vodi krupne,zvezde sjajne.

Haj´mo bilo kuda daleko odavde,

Gradskog života kome smo krivi.

Lepo se otrgnemo nametnutih stega.

Sve najvažnije već u nama živi.

Tako ćemo promeniti staru priču.

Mesto jednog biće dvoje Robinzona.

Okrenuti sebi da nas se drugi ne tiču.

Dobrovoljni prognanici sa gradskog betona.

ODLUKA

U rano proleće počeću da pišem pesme

sa ukusom zrelog, lanjskog vina.

Na glas ću govoriti šta se ne sme

u svakom stihu da me više ima.

Jedna će strofa

nositi zimske tuge,

druga mladu, olistalu sreću,

sledeća snove i vedra neba duge,

naredna zakletva koje kršiti neću.

U rano proleće počeću da pišem,

kad se sve zvezde vide noću.

Ređaću slova u ritmu kojim dišem.

Pisaću šta sanjam i sve što hoću.

Niko neće da čita pogled zaneseni,

Pesmu nad kojomMesec gubi moći.

Ostaće moja do nove jeseni,

Da mi kraćim učini preduge noći.

MAŠTA

Ne daj, dete, da je svet bez boje,

nit´ sumorna da je bašta.

Neka bira vedra,duša tvoja.

Šarenilo neka stvara mašta.

Nauči još sada boju da dodaš,

jer život ume da bude bedan i siv.

Lakše ćeš po šarenilu da hodaš.

U srcu imaš spektar živ.

Drugačija svima kroz život budi.

Ne piše da kiša nije crvena.

Ako se čude to su samo ljudi .

Mašta im je ponekad uskraćena.

Još sada se za život sdpremaj,

Naoružana željom i kistom.

Zlobe iz sebe baci i nemaj.

Boji i maštaj...Ne živi u istom.