Ostani kod kuće, ostani doma! - Vladimir Radovanović

Vladimir Radovanović, rođen 1964.u Čačku.

Do sada je objavio ,tri knjige kratkih priča, "Nedovršeno","Ples žene leptira" i "Taština praznine".

Sada u doba korone, pokušava, da uobličim radnu verziju romana "Mesečeva ulica".

AVET

Pustoš je vladala na prelazu između dva godišnja doba. Buđenje proleća nikada ne može biti ružno, uvek je lepo, kao rađanje novog života. Ali Viktor je bio sam, sudarao se sa sobom na pešačkom prelazu ili bilo kom delu ulice, grada, trga. Znao je da je sam, ali to nije primećivao, jer nestali su svi, baš svi u omeđenom prostoru aveti.

A on, slavio je oslobođenje, posle niza...koga se nije sećao, jer zaboravio je reč...on je bio oslobođen. Gvozdene zavese samice pale su od sebe, poput svake laži, na vratima kaveza niko više nije kucao u bilo koje doba dana, urlici, pretnje, krici, nestali su...

Sudarivši se sa sobom, po ko zna koji put, osmehnu se na dva lika koja su treperila pred njim, nasmejani i radosni, mamili su mu osmeh...osmehivao im se ne znajući ko su. Svetlucanjem očiju, jedan, pa drugi par, govorili su mu da su na najsigurnijem mestu, ali ne, želeli su mu reći... Nebitno, sama će njihova reč zasijati u njegovom umu, kada na nekom mestu u gužvi usamljenosti, ponovo dodirne sebe u nehotičnom sudaru sa sobom.

Osećao je, da mu...svetlost obasjava lice...nije osećao olovo u teškim koracima...činilo mu se da je... Srećan???Da su sve ...svi...plesovi demona isparili i on je ponovo...

Umirale su...aveti...u gradu...laži su...a on se sudarao sa sobom, na svakom kutku...ili sa sopstvenom...

Nije se sećao svih...samo je bio zbunjen...zašto nikoga nema i gde su nestali...želi da sa njima podeli...

Sunce je bilo na vrhu neba, sjajno, moćno, prelepo...u gradu gde su...